recnik

ПОДРШКА

НА РАСПОЛАГАЊУ СМО ВАМ 24 САТА ДНЕВНО

Драги корисници, на располагању смо вам 24 сата дневно, 365 дана у години. Ту смо да разговарамо, градимо пријатељске односе, решавамо ваше захтеве, уважимо предлоге и савете, и да заједно унапређујемо своје услуге.

Virus

Вирус је део програмског кода који се рачунару представља другачије и изазива неочекиване и често нежељене последице. Вируси су обично направљени тако да се аутоматски шире и на друге рачунаре и/или системе.

У основи, две су групе вируса – они који садрже материјал који може нашкодити Вашем рачунару или другом уређају који користите (нпр. мобилни телефон) и они који прикупљају статистичке податке о Вашим навикама (који софтвер користите, које веб-сајтове посећујете итд).

Најчешћи начин преноса вируса јесте као прилог имејл поруке (“attachment”), затим путем датотека преузетих са интернета, посетом веб-сајтова сумњиве садржине итд.

Неке врсте вируса делују након што њихов код буде извршен, док други вируси “чекају” да се одређени услови на рачунару испуне како би почели са деловањем (нпр. одређени датум).

UHF / VHF

“Ultra High Frequency” – Ултрависока фреквенција представља распон електромагнетних таласа са фреквенцијама између 300 MHz и 3.000 MHz (3 GHz).

Радио-таласи са фреквенцијама изнад “UHF” распона спадају у опсеге “SHF” (“Super High Frequency” – Супервисока фреквенција) и “EHF” (“Extra High Frequency” – Екстрависока фреквенција).

Сви ови опсези спадају у микроталасне фреквенције. Нижи сигнали фреквенције спадају у “VHF” (“Very High Frequency” – Веома висока фреквенција).

“UHF” и “VHF” су најчешће коришћени фреквенцијски опсези за пренос телевизијских сигнала.

Савремени мобилни телефони такође шaљу и примају податке у оквиру “UHF” спектра. На пример, “GPS” системи такође користе “UHF” опсеге.

Spam

Спам представља поруке које неки корисници примају имејлом, а које рекламирају производе за које нису изразили интересовање, или обавештавају о темама на које се нису претплатили, као и лажне приватне поруке које воде на странице сумњивог садржаја и сл.

Спам најчешће настаје кроз злоупотребу електронских система у сврху слања таквих нежељених масовних порука.

Најчешћи облик спама јесу имејл поруке, али се термин примењује и на сличне злоупотребе других медија, као што су чет-спам, веб-спам, блог-спам итд.

У Србији је спам регулисан Законом о оглашавању Републике Србије и Законом о електронској трговини.

PVR

“Private Video Recorder” – Лични видео рекордер је сервис дигиталне телевизије који омогућава снимање делова редовног програма према жељама корисника, како би их могао погледати касније.

Код аналогне телевизије, ову функцију је вршио посебан уређај у виду видео или “DVD” рекордера. Код дигиталне телевизије ову функцију преузима дигитални кабловски пријемник, који у себи има уграђен тврди диск одређеног капацитета, на који се смешта садржај који гледалац жели да сними, било у тренутку гледања или програмирањем за одређени термин и период снимања у будућности.

PPV

“Pay Per View” – Плаћање по гледању је сервис дигиталне кабловске телевизије који, за разлику од сервиса Видео на захтев, омогућава гледање садржаја ТВ канала на које корисник није претплаћен, а који се налазе у понуди оператора.

На пример, уколико корисник жели да гледа директан пренос спортског догађаја на каналу који није обухваћен пакетом на који је корисник претплаћен, он може послати захтев за гледање тог канала у само у жељеном термину.

Parental Control

Родитељска контрола даје могућност да се деци онемогући гледање оних програма и садржаја које родитељи сматрају да непримереним за њихов узраст.

Закључавање и откључавање канала врши се уз помоћ “PIN” кода.

ОSI model

“Open Systems Interconnection model” – Модел за отворено повезивање система је најкоришћенији апстрактни опис архитектуре мреже.

Описује интеракцију уређаја (хардвера), програма, сервиса (софтвера) и протокола приликом мрежних комуникација. Користе га произвођачи при пројектовању мрежа, као и стручњаци при изучавању мрежа.

ОСИ модел дели архитектуру мреже у седам логичких нивоа, даје списак функција, сервиса и протокола који функционишу на сваком од нивоа.

IP address

Интернет протокол адреса је јединствени број, сличан телефонском броју, који користе мрежни уређаји (најчешће рачунари) у међусобном саобраћају путем интернета, уз коришћење и поштовање правила Интернет протокола.

Ово омогућава препознавање пошиљаоца и намењене дестинације приликом спровођења информација, тј. података. Пример “IP” адресе је 91.185.121.121.

FTP

“File Transfer Protocol” – Протокол преноса датотека је протокол који омогућава пренос датотека између рачунара прикачених на Интернет.

У основи, “FTP” представља скуп правила (протокол) за комуникацију која рачунари укључени у пренос података морају да поштују. “FTP” се најчешће употребљава у сврху преузимања програмске подршке из јавних архива (“download”) или постављање веб-страница (разних докумената) на веб-сервере (“upload”).

Ethernet

Етернет је протокол и најчешће коришћена технологија повезивања локалних рачунарских мрежа (“LAN”).

Користи се за спајање рачунара међусобно, као и за повезивање тих рачунара на Интернет или друге мреже. Постоји у физичком слоју који чини опрема, као и апстрактном слоју који чини спецификација мреже (најчешће према “ОSI” моделу).

Етернет је детаљно описан великим бројем IEEE 802.3 стандарда, који дефинишу технологије и физичког и мрежног слоја.

EPG

“Electronic Program Guide” – Eлектронски програмски водич је сервис дигиталне телевизије који, попут правог ТВ магазина, пружа опис садржаја програма које гледалац може да прегледа у сваком тренутку, без обзира који канал у том тренутку прати и то до седам дана унапред.

DVD

“Digital Versatile Disc” – дигитални свестрани диск је оптички медиј за висококвалитетно складиштење дигиталних података. “DVD” је изворно била скраћеница за “digital video disc” (дигитални видео диск), јер је прва масовна употреба дискова служила за висококвалитетни приказ филмова и других видео садржаја.

Значење скраћенице је касније прихваћено у “digital versatile disc” (дигитални свестрани диск), како би се указало на потенцијал таквих медија у складиштењу различитих врста података, а не само визуелних.

DVB-T / DVB-T2

“Digital Video Broadcasting-Terrestrial” – Земаљско дигитално емитовање је најмлађи и најсложенији систем из групе “DVB” стандарда. Први концепти су усвојени 1993. године, а прва финална верзија 1997. године.

Подразумева пренос дигитализованог аудио и видео садржаја земаљским путем (over the air) посредством емисионе технологије у “VHF” и “UHF” опсегу фреквенција, уз помоћ стандардних система предајника и пријемника.

“DVB-Т2” је напреднија верзија “DVB” стандарда за терестријално емитовање дигиталних сигнала. Омогућава знатно бољу искоришћеност опсега фреквенција, тако да се при оптималним параметрима емитовања у један фреквентни канал може сместити и до 40 Mbs, односно преко 10 “SD” канала.

Одлуком Владе Републике Србије, за датум преласка са аналогног на дигитални начин емитовања програма, изабран је 4. април 2012. године, а за стандард је одабран “DVB-Т2”.

DVB-C

“Digital Video Broadcasting-Cable” – Дигитално емитовање телевизије је варијанта преноса дигиталног садржаја путем кабловске дистрибуционе мреже.

Овај систем емитовања је настао парелелним развојем и модификацијом “DVB-S” стандарда (стандард дигиталног емитовања путем сателита – “Digital Video Broadcasting-Satellite”).

DVB

“Digital Video Broadcasting” – Дигитално емитовање телевизије је група међународно прихваћених стандарда за пренос дигитализованог аудио и видео садржаја.

Пројекат је основало 83 члана из редова радиодифузије, телекома, произвођача и регулаторних агенција 1993. године, а данас има преко 270 чланова.

У многим земљама “DVB” стандард већ мења аналогне “PAL”, “SECAM” и “NTSC” стандарде.

DTV

“Digital Television” – Дигитална телевизија (ДТВ) је нова врста технологије емитовања телевизијског сигнала.

Дигитални пренос сигнала омогућује бољи квалитет и постојаност (отпорност сигнала на спољне утицаје) у односу на аналогни пренос сигнала, што резултује знатно квалитетнијим сликом и звуком, па и самим доживљајем корисника.

Domain

Инернет домен је текстуална ознака која идентификује скуп уређаја или интернет сервиса и повезује их у јединствену целину.

Домен се састоји из низа сегмената раздвојених тачкама. Назив интернет домена може да садржи цифре (0-9), слова енглеског алфабета (a-z) и знак цртицу (-). Од 27. јануара 2012. године, могућа је и регистрација ћириличних .срб домена.

DNS

“Domain Name System” – Систем назива домена или Систем интернет домена је, у основи, систем који претвара имена рачунара у “IP” адресе.

Прецизније, “DNS” је базни интернет сервис, који омогућава превођење интернет домена у “IP” адресе и обрнуто.

“DNS” је заснован на хијерархијском принципу и представља једну од основних компоненти Интернета.

CRT

“Cathode Ray Tube” – Монитори или телевизори са катодном цеви користе катодну цев као начин приказивања слике.

Карактерише их велика тежина, заузимање простора, као и прилично висока потрошња електричне енергије. Унутар катодне цеви, налази се катода – загрејана метална нит која је обавијена вакуумском стакленом цеви.

Катодно зрачење је у ствари ток електрона које ствара електронски топ. Електрони су негативни и емитовани са катоде, док је анода позитивна, тако да привлачи електроне који су према њој усмерени.

Екран је са унутрашње стране прекривен фосфорним материјалом који светли када је „погођен“ електроном и тако се формира слика на екрану.

Cookie

Већина веб-презентација преузимају са рачунара информације путем система “колачића”, при чему корисници тога нису ни свесни.

Колачић је мала датотека коју посећена веб-презентација креира на рачунару. Када исти рачунар поново посети ту веб-страницу, подаци се враћају на сервер.

На овај начин веб-презентације прикупљају информације о томе колико често корисник посећује ту презентацију, као и неке основне информације о кориснику (нпр. веб-сајт запамти ваше корисничко име и/или шифру да не бисте сваки пут морали да их укуцавате и сл).

CCTV

“Closed Circuit Television” – Tелевизија затвореног кола представља систем видео надзора уз испоруку видео сигнала путем различитих врста камера и монитора.

Обзиром да “CCTV” представља систем затвореног кола, само ограничен број људи и само са одређених локација може приступити видео запису.

“CCTV” системи омогућавају непрекидно снимање и надзор објекта, као и интеграцију постојећих рачунарских или телевизијских са новим “CCTV” системима.

Аналогни “CCTV” системи користе основне телевизијске формате, као што су нпр. “NTSC”, “PAL” или “SECAM”.

CAM

“Conditional Access Module” – Модул условног приступа је електронски модул који у себи има уграђен слот за “Smart” картицу, путем које омогућава условни приступ програмском садржају, тј. закључаним каналима.

Broadband

Широкопојасни приступ Интернету (енг. “Broadband Internet access”) или често само широкопојасни Интернет, назив je за више начина повезивања на Интернет који омогућују високе брзине преноса података.

Да би се приступ сматрао широкопојасним, обично се за доњу границу узимају брзине веће од 144 Kbps. Најчешће технологије у примени су кабловски приступ и асиметрична дигитална претплатничка линија (“АDSL”), мада између њих постоје велике разлике.

Нпр. кабловски интернет омогућава брзине и до 1 Gbps, док “ADSL” конекција омогућава максимално 32 Mbps.

Bridge

Мрежни мост је уређај који повезује удаљене мрежне сегменте. Ради у другом слоју “OSI” модела, тј. у слоју повезивања података.

Да појаснимо: у одређеном тренутку, у склопу једне мреже, податке може да емитује само једна радна станица, тј. један рачунар.

Остале станице ослушкују саобраћај и када закључе да је медијум слободан шаљу своје податке. Може се закључити да је веома згодно логички поделити мрежу на мање сегменте који се састоје из станица које међусобно највише комуницирају.

Тако се штеди на укупном протоку саобраћаја унутар мреже. Мрежни мост служи да повеже те сегменте мреже у једну целину, тј. јединствену мрежу.

Antivirus

Антивирус (антивирусни софтвер) је рачунарски софтвер који се користи за идентификацију и уклањање рачунарских вируса и других штетних софтвера из рачунарских система.

Уколико већ поседујете неки инсталиран антивирусни програм, морате се старати о редовном ажурирању његове базе података о новим вирусима.

Такви програми обично поседују уграђене функције за аутоматску проверу и преузимање дефиниција нових вируса и то са сервера самих произвођача. Ипак, корисно је с времена на време покренути такву акцију путем самог антивирус програма и проверити да ли је база података о вирусима свежа.

Систем Радијус Вектора је заштићен и ми бринемо о Вама, али Интернет је отворено море и о сопственом рачунару морате бринути сами.

Немојте дозволити да Ваш рачунар нема заштиту, обавезно инсталирајте квалитетан антивирус програм. Уколико не можете да се одлучите међу бројним антивирус софтверима, Радијус Вектор Вам нуди потпуно бесплатну заштиту од стране провереног британског произвођача “Sophos”.

Аmplifier / Booster

Појачавач сигнала је део мрежне опреме који појачава пријемни сигнал и омогућава да се исти сигнал проследи на више различитих излаза или кроз већу дужину кабла без губитка у квалитету.

ADSL

“Asymmetric Digital Subscriber Line” – Асиметрична дигитална претплатна линија, начин је конекције који је асиметричан у смислу брзине преноса података. Тачније, пренос података према кориснику (download) је далеко бржи од преноса података од корисника према мрежи (upload).

“ADSL” представља технолошки превазиђени начин конекције, пре свега јер се пренос података врши путем телефонске бакарне парице, што омогућава далеко ниже брзине и слабију постојаност сигнала од кабловске конекције.

РАДИЈУС ВЕКТОР

Радијус вектор је посебан вектор који одређује положај неке тачке у простору.

Радијус вектор увек почиње у координатном почетку, што није случај са осталим векторима, а крај налази у тачки чији положај и одређује.

Назива се и “вектор положаја”, управо јер одређује координате тачке, тј. њен положај у координатном систему.